Uruk-hai od Izengarda. Za vreme Rata za Prsten Uglukje bio zapovednik svađalačke grupe Orka koja je u Rohanu zarobila Hobite, Merjadoka Brendibaka i Peregrina Tuka. Ubrzo potom tu skupinu su pobili Jahači Rohana. Ugluk je svoj čin verovatno dugovao činjenici da je bio krupniji, snažniji i gadniji od uobičajenih Orka. Uglukaje ubio Eomer, Maršal od Ridermarka.

U Srednjoj Zemlji je postojao jedan cvet koji je uvek bio u cvatu, po imenu Uilos, što znači "beli", na vilenjačkom. Bio je to zvezdoliki cvet i pojavljivao se u velikom mnoštvu na grobnim humkama. Ljudi su ga zvali Simbelmine ili Večnoset, na vestronskomjeziku.

Majarski duh mora, Uinena, Gospa od Mirnih Voda, bila je žena Osea, Gospodara Talasa. Oboje su služili Ulmoa, Gospodara Okeana, koji je vladao vodom u svim njenim oblicima. Uinenu su svi oni koji su išli po moru isto toliko voleli koliko su se Osea plašili. Mornari su se molili Uineni da im omogući bezbedan prelaz preko mora.

Duge istorije Prstenova govore kako se posle Rata Saurona i Vilenjaka pojavilo devet utvara u predelima Srednje Zemlje. To su bili Ulairi, koji su se zvali Nazguli u Crnom Govoru, a koje su Ljudi znali kao Utvare Prstena. Nekad silni gospodari među Ijudima, Ulairi su podlegli iskušenju volšebnog Prstena i konačno postali robovi Mračnog Gospodara Saurona. Priča o njihovom razaranju kraIjevstava Vilenjaka i Ljudi je dugačka i strašna.

Valar, Gospodar Okeana, Ulmo, što znači "Gospodar Voda", zapoveda kretanjima svih voda na Srednjoj Zemlji, od njenih mora, jezera i reka do kiše, magle i rose. Za vreme Doba Zvezda Ulmo je pomogao da se Vilenjaci dovedu u Neumiruće ZemIje, i često je podučavao Vilenjake u muzici i morskim zakonima i ćudima. Ulmo se nije često pokazivao, ali kad je to činio, bilo je to obično kao da se neki divovski morski kralj uzdiže iz vode s kacigom od kreste talasa i oklopom od srebra i smaragda. Glas mu je dubok i snažan, a kad duva u svoje rogove od morskih školjki, Ulumire, mora odjekuju od njihovog zvuka.

Za vreme Drugog i Trećeg Doba Sunca najveće obalsko pristanište u Haradu, južnim predelima Srednje Zemlje, zvalo se Umbar. Ime Umbar odnosilo se na grad, pristanište, tvrđavu, rt i okolna obalska područja. Bila je to velika prirodna luka koja je do Drugog milenijuma Drugog Doba postala glavno numenorejsko pristanište u Srednjoj Zemlji. Godine 326. Drugog Doba Numenorejci su okupili moćnu flotu koja se iskrcala u Umbaru da bi se borila protiv Sauronovih snaga, ali posle razaranja Numenora Ijudi te rase u Umbaru pali su pod Sauronov uticaj. Oni su postali poznati kao Crni Numenorejci i često su predvodili moćne flote Umbara protiv Dunedaina Gondora, naročito onih u suparničkoj luci Pelargir. U desetom veku Trećeg Doba Kraljevi Gondora napali su Umbar i skršili moć Crnih Numenorejaca na moru i zauzeli njihovo pristanište, grad i posede. Umbarje postao deo kraljevstva Gondor i ostao to sve do građanskog rata i pobune 1448, kad su pobunjeničke snage i njihovi saveznici Haradrimi zauzeli pristanište i otcepili se od Gondora. 1810. Gondor je na kratko osvojio pristanište i grad, ali su ga Haradrimi ubrzo povratili. Ponovo su crni brodovi ili dromondi Umbara bili na vodama harajući po obali, i ovi Ijudi koje su zvali Korsari od Umbara postali su strah i trepet na moru. Očekujući da će Sauronova moć porasti, 2980. Aragorn II je (pod imenom Torongil) na čelu jednog odreda izvršio iznenadni napad na umbarsku luku i spalio veći deo njegove flote. Za vreme samog Rata za Prsten Korsari su napali Pelargir, ali ih je do nogu potukao Aragorn s Mrtvim Ljudima Dunharoua. Korsari su bili prisiIjeni da mole za mir i, tokom Četvrtog Doba Sunca, Umbar je bio pod upravom dunedainskih kraljeva Ponovno Ujedinjenog Kraljevstva Arnora i Gondora.

Od sveg novorođenog vilenjačkog naroda koji je odlučio da se odazove na pozive Valara i napusti Srednju Zemlju da bi došao u Neumiruće Zemlje, samo jedan deo je završio Veliko Putovanje, Oni koji su stigli u Neumiruće Zemlje, kontinent Aman, nazvani su Amanjar, dok su oni koji su se izgubili na putu i otcepili se od glavnih vojski nazvani Umanjar, "oni koji nisu iz Amana". Glavne otcepljene grupe Umanjara zvale su se Nandori, Laikvendi, Falatrimi i Sindari, ali bilo je takođe i mnogo manjih plemena i porodica među onima koji su se izgubili na tom dugačkom putu na kome su vrebale mnoge opasnosti.

Pauk od Avatara, Ungolijant je bila čudovišna i divovska ženka Pauka koja je živela u Avataru, nenaseljenom zapadnom području između Pelori Planina Valinora i hladnog mora juga. Verovatno iskvareni majarski duh po svom nastanku i poreklu, bila je najgnusmja od svih stvorenja koja su ikad živela u Ardi. Posedovala je moć da isplete paučinu od tmine zvanu Nesvetlost Ungolijantina. Na Melkorov zahtev, Ungolijant je zatrovala i uništila Drveće Valara. Potom su Melkor i Ungolijant pobegli u Srednju Zemlju gde su nasrnuli da se bore jedno protiv drugog oko Silmarila. Takoje velika bila Ungolijantina zla moć da je sam Melkor mogao da bude nadvladan da je nisu oterale njegove legije Balroga. Ungolijant je pobegla u Dolinu Smrti u podnožju Planina Užasa u Belerijandu gde se parila s tamošnjim paukolikim stvorovima i stvorila jedan čudovišni nakot džinovskih Paukova. Kasnije je Ungolijant odlutala na jug u pustinje Harada, gde je ne našavši ništa drugo za jelo - prožderala samu sebe.

U Trećem Dobu Sunca izašla je iz Mordorajeda strašna rasa divovskih Orka. U Crnom Govoru oni su se nazivali Uruk-hai, ali su uobičajeno zvani Uruci. Bili su visoki koliko i Ijudi, sa zlim osobenostima Orka, ali su bili snažniji i nisu se plašili svetla.

Godine 2475. Trećeg Doba jedna nova vrsta orčkih vojnika je izašla iz Mordora. Oni su se zvali Uruk-hai. Imali su crnu kožu, crnu krv i kose oči, bili su visoki skoro kao Ljudi i nisu se plašili svetla. Uruk-hai su bili snažniji i izdržljiviji od manjih Orka, i strašniji i opasniji u borbi. Nosili su crni oklop i crne pancirne košulje, imali su dugačke mačeve i koplja i štitove ukrašene Crvenim okom Mordora.

Kao što se razmnožavanje manjih Orka ubrajalo među najveća zla Melkorova, tako se stvaranje Uruk-haia računalo među Sauronova najstrašnija dela. Kako je Sauron stvorio bića nije poznato, ali se pokazalo da oni savršeno odgovaraju njegovim zlim ciljevima. Njihov broj se umnožavao i oni su odlazili među manje Orke i često postajali njihovi zapovednici, ili su obrazovali svoje čete, jer Uruk-hai su bili ponosni na svoju neustrašivost u borbi i prezrivo su se odnosili prema neznatnijim Sauronovim slugama.

Kad je mnoštvo Uruk-haia iznenadno navalilo na Ljude Gondora .kopljima i mačevima, poterali su Ljude pred sobom i na juriš osvojili Ozgilijat, upalili ga buktinjama i razrušili njegov kameni most. Tako su Uruk-hai opustošili najveći grad Gondora.

Ovo je, ipak, bio tek početak delovanja Uruk-haia, jer su ove velike Orke Mračne Sile cenile i oni su sa strašću vršili zla dela. Tokom Rata za Prsten Uruk-hai su bili među snagama koje su došle iz Morgula i Mordora. I, pod barjakom Sarumanove bele Ruke, došli su u velikom broju iz Izengarda u bitku od Rogburga. Međutim, s krajem Rata i padom Mordora, Uruk-hai su bili kao slamka pred vatrom jer, pošto Saurona više nije bilo, oni su, zajedno sa manjim Orcima i drugim zlim zverima, tumarali bez gospodara i bili ubijani ili naterani da se kriju u dubokim pećinama gde su mogli samo da se hrane jedan drugim, ili da pocrkaju.

Uruloki Vatreni zmajevi koji su se pojavili u Prvom Dobu Sunca iz Jama Angbanda bili su deo velike rase Zmajeva. Uruloki, ili "vrele zmije", imali su otrovne zube i kandže,

Bilo je devet moćnih utvara koje je Sauron pustio u Srednju Zemlju pošto su iskovani Prstenovi Moći. U Crnom Govoru nazivali su se Nazgu-li, što na uobičajenom jeziku glasi "Utvare Prstena", i bili su glavne sluge i Sauronovi zapovednici.

Dugačka je priča o zlim delima Utvara Prstena, a sablasne senke ovih Crnih Jahača su izazivale strah u srcima čak i najhrabrijih naroda Srednje Zemlje.